Тренутно конvertujте између Целзијуса, Фаренхајта, Келвина, Ранкина, Делисла, Њутона, Реомира и Ремера. Резултати у реалном времену за свих 8 термометарских скала.
Температура је основна физичка величина која описује топлотни стање материје. У Србији и земљама региона Целзијус (°C) је свакодневна јединица за временску прогнозу, кување и медицину. Келвин (K) је SI основна јединица за термодинамичку температуру, незамењива у физици, хемији и инжењерству. Фаренхајт (°F) преовлађује у САД. Историјске скале — Реомир, Њутон, Делисл и Ремер — више нису у практичној употреби, али представљају занимљиво поглавље европске историје науке.
За разлику од линеарних конверзија јединица (метри у километре), конверзија температуре је афина трансформација: свака скала има своју нулту тачку и различиту величину степена. Само множење с једним коефицијентом није довољно — потребно је и додати или одузети помак. Овај конвертер користи Целзијус као посредни корак и аутоматски примењује исправну афину формулу у два корака.
Свака конверзија пролази кроз Целзијус као осовинску тачку. Прво се улазна вредност претвара у Целзијус помоћу формуле toC, затим се та вредност у Целзијусима претвара у одредишну скалу помоћу формуле fromC. Општа структура је:
Где f_toC претвара изворну скалу у Целзијус, а f_fromC претвара Целзијус у резултат. Детаљне формуле за сваку скалу приказане су у панелима испод.
→ Целзијус (улаз)
Целзијус → (излаз)
Кључне референтне вредности
Београд је познат по врелим летима: јулске максималне температуре достижу 35–38 °C (95–100 °F, 308–311 K), а апсолутни рекорд за Србију је 44,9 °C измерен у Смедеревској Паланки 2007. године. За американске посетиоце: 35 °C = 95 °F — температура при којој је хлад паоле обавезан.
Нормална температура тела здравог одраслог човека је 37 °C (98,6 °F, 310,15 K). Повишена температура почиње обично од 38 °C (100,4 °F). На Реомировој скали — европском медицинском стандарду до 19. века — 37 °C одговара 29,6 °Ré, што добро илуструје зашто је Целзијус постао опште прихваћени стандард.
Српски рецепти увек наводе температуру рерне у Целзијусима. Погача се пече на 180–200 °C (356–392 °F, 453–473 K). Сарма се пече у рерни на 160–180 °C (320–356 °F). Баклава се прави при 180 °C (356 °F). Кад страни рецепт наводи температуру у Фаренхајтима, овај конвертер одмах пружа тачну Целзијусову вредност.
Апсолутна нула, 0 K = −273,15 °C = −459,67 °F = 0 °R, је најнижа теоријски могућа температура при којој престаје свако класично топлотно кретање атома. Дефинисао ју је лорд Келвин (William Thomson) на Универзитету у Глазгову 1848. године и она је темељ савремене термодинамике.
Унесите нумеричку вредност температуре коју желите да конвертујете у поље за унос. Прихватају се позитивни, негативни и децимални бројеви.
Изаберите изворну скалу из падајућег менија. Свих 8 скала је наведено са пуним именом и симболом.
Конвертер прво израчунава еквивалент у Целзијусима (формула toC), затим примењује формулу fromC за сваку одредишну скалу.
Резултати су груписани у: Уобичајене скале (Целзијус, Фаренхајт, Келвин, Ранкин) и Историјске скале (Делисл, Њутон, Реомир, Ремер).
Све вредности се ажурирају у реалном времену током уноса — нема потребе за дугметом за потврду. Веома велике или мале вредности приказују се у научној нотацији.
Брза процена Целзијус → Фаренхајт: °F ≈ °C × 2 + 30 (мнемоничко правило, није тачно). Тачна формула је °F = °C × 9/5 + 32; дакле 20 °C = тачно 68 °F.
Келвин не користи знак степена — пише се само 'K', никад '°K'. Један келвин је исте величине као један степен Целзијуса; разлика је само у нултој тачки (помакнутој за 273,15 јединица).
Ранкинова скала је апсолутни еквивалент Фаренхајта: 0 °R је апсолутна нула, а један степен Ранкина одговара једном степену Фаренхајта. Користи се у неким америчким термодинамичким инжењерским прорачунима.
Де-ла-Иер скала ради у обрнутом смеру: веће вредности одговарају нижим температурама. Вода кључа на 0 °De и замрзава на 150 °De — тачно супротно Целзијусовој скали!
Целзијус и Фаренхајт подударају се тачно на −40°: −40 °C = −40 °F. То је јединствена тачка пресека двеју скала — корисна чињеница за оне који путују између Србије и Северне Америке.
Већина конверзија јединица је линеарна: један метар је увек 100 центиметара. Али температурске скале имају различите нулте тачке — 0 °C не одговара истом физичком стању као 0 °F (које је 32 степена изнад тачке мрзнућа воде). Пошто се нулте тачке не поклапају, поред коефицијента скалирања потребан је и помак (сабирање или одузимање). То чини конверзију температуре афином трансформацијом, а не чисто пропорционалном.
Келвин и Целзијус имају исту величину степена (1 K = 1 °C као интервал), али различите нулте тачке. 0 °C = 273,15 K (тачка топљења леда). 0 K = −273,15 °C (апсолутна нула). Келвин је SI основна јединица за термодинамичку температуру и користи се свуда где су потребне апсолутне вредности.
Обе скале поклапају се тачно на −40°: −40 °C = −40 °F. То је јединствена тачка пресека двеју правих, јер само тамо коефицијент 9/5 и помак +32 математички тачно поништавају један другог.
Фаренхајт је усвојен у Северној Америци у 18. веку, пре стандардизације метричког система. Дубоко је укорењен у америчкој култури — временске прогнозе, кућни термостати, рецепти. У науци, медицини и индустрији чак и САД користе Целзијус и Келвин, али Фаренхајт остаје у свакодневном животу.
Ове скале се више не користе у пракси. Занимљиве су историчарима науке и метролозима. Реомир је био стандард у европској хемији 18.–19. века, посебно у производњи шећера и конзервирању. Њутон је један од првих научних покушаја мерења топлоте. Делисл је коришћен у Париском опсерваторијуму деценијама.
Обе су апсолутне скале (нулта тачка при апсолутној нули), али разликују се по величини степена: један степен Ранкина одговара једном степену Фаренхајта (тј. 5/9 келвина), а један келвин одговара 9/5 Ранкинових степена. Конверзија: K = °R × 5/9; °R = K × 9/5. Ранкин се користи у неким америчким подручјима термодинамичке инжењерства, посебно у авијацији и старим HVAC стандардима.
Све конверзије се израчунавају коришћењем тачних афиних формула. Вредности се заокружују на 8 значајних цифара за приказ. За научне или инжењерске радове који захтевају прецизност, увек верификујте резултате калибрисаним инструментима.